Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na imovinu". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT

POREZ NA IMOVINU

Beograd, novembar, 2011.

SADRŽAJ

UVOD……………………………………………………………………………………..3

1.FISKALNA POLITIKA…………………………………………………………….…4

2.BUDŽET………………………………………………………………………………..4

3.SISTEM JAVNIH PRIHODA I JAVNIH RASHODA………………………...……5

4.LOKALNA SAMOUPRAVA……………………………………………………...….6

5.POREZI……………………………………………………………………………...…7

6.POREZ NA IMOVINU………………………………………………………….…….8

7. POSTUPAK UTVRĐIVANJA POREZA NA IMOVINU……………………….…8

7.1.Obračun poreza na imovinu…………………………………………...………8

7.2.Površina objekta………………………………………………………...……..9

7.3.Tržišna vrednost……………………………………………………….………9

7.4.Koeficijent kvaliteta………………………………………………….………..9

7.5.Koeficijent lokacije…………………………………...……………..……….10

7.6.Amortizacija………………………………………………………………….10

7.8.Poreske olakšice i oslobođenja………………………………………………11

8.IZNOS POREZA ZA UPLATU……………………………………………….…….12

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..13

LITERATURA………………………………………………………………………….14

UVOD

Uloga finansija u održavanju finansijskog zdravlja preduzeća nikada ne može biti prenaglašena. Od svih područja u nekoj organizaciji, nijedno nema veću odgovornost za osiguravanje konstantnog fokusa na stvaranje vrednosti u organizaciji. Ova činjenica je posebno dobila na značaju u današnjoj eri globalne konkurencije gde spoljni činioci poput dramatične konkurencije među preduzećima, brzih i konstantnih tehnoloških promena, nestabilnosti kamatnih stopa i inflacije, deviznih kurseva, atmosfere opšte ekonomske nesigurnosti.... finansijskom menadžeru nameću potrebu za upravljanjem finansijama iz nove perspektive .

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države. Kada god proizvodnja upadne u krizu, država je tu da preduzme odgovarajuće mere koje će pružiti pomoć posrnuloj privredi i unaprediti je.

Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budžetsko-poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budžet, a potom i porezi, kao osnovni državni prihodi. Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti.U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju, indirektni porezi ,jer se vezuju za robe i usluge.

Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlađuju direktni porezi, vezani za lica I preduzeća. Iako se znatno teže sakupljaju, oni mogu da čine čak i do 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim državama. Zbog toga je njihov uticaj na državni budžet neizmerno važan.

Porezi su najvažniji izvor državnih prihoda, a direktni porezi čine najveći deo poreskih prihoda u razvijenim zemljama. Porez na imovinu je jedan od njih.

1. FISKALNA POLITIKA

Iako je kapitalizam u početku bio zasnovan na nemešanju države u privredne poslove, pokazalo se da su državne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoćan da se samostalno izvuče iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalističke države još od tridesetih godina prošlog veka počinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeđivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]